Menopauza predstavlja prelazni period u kome se postepeno smanjuje aktivnost jajnika, i žena prestaje da bude reproduktivno sposobna. Sa dolaskom menopauze, telo proizvodi manje količine ženskog hormona estrogena. Ovo smanjenje u proizvodnji estrogena se ne dešava ravnomerno, već u naletima. Iznenadni naleti mogu da izazovu simptome poput „talasa“ vrućine (valunzi), noćnog znojenja, promena raspoloženja i depresije. Ovaj prelazni period će u proseku trajati oko 5 godina.
Kako da znaš kada
Kako je svaka žena jedinstvena, nemoguće je tačno reći kada da očekuješ menopauzu. Većini žena se u kasnim 40-tim ili ranim 50-tim proredi menstruacija, dok se kod nekih to dešava tek u 60-tim. Menopauza pre 40 godine, iako nije toliko neobična, i dalje se javlja prilično retko, te se smatra preuranjenom. Koliko god da imaš godina, ukoliko sumnjaš da osećaš početne simptome menopauze, poseta lekaru će ti rešiti sve nedoumice.
Različiti faktori (uključujući medicinska stanja) mogu da utiču na početak menopauze. Međutim, kao i vreme kada si ušla u pubertet, i trenutak ulaska u menopauzu je delimično genetski predodređen – tako da ti informacija kada su tvoja majka ili druge žene iz porodice ušle u menopazu može pomoći da se pripremiš.
Simptomi
Kao prvi simptom menopauze najčešće se javlja veći vremenski razmak između dve menstruacije. Kod nekih žena ovo je i jedina promena do koje će doći. Menstruacije će postajati sve ređe, dok u potpunosti ne prestanu. Međutim, kod većine žena se ispoljava veliki broj različitih simptoma: promene raspoloženja, glavobolje, ubrzan rad srca, povišena temperatura, znojenje i talasi vrućine (valunzi). Ovi simptomi mogu da izazovu neprijatnost i nelagodnost, ali na sreću samo su privremeni.
Drugi problem koji je čest kod žena je i suvoća vagine. Do 55% žena u nekom trenutku tokom menopauze imaju problem sa suvoćom vagine (Menopause and breast cancer: Symptoms, late effects, and their management. Patricia A Ganz. Seminars in Oncology. 2001;28(3):274-283). Ovo je posledica smanjenja nivoa estrogena. Estrogen održava sluzokožu vagine vlažnom i zdravom. Tokom i nakon menopauze, kako se nivo estrogena smanjuje, sluzokoža postaje suvlja, tanja i skonija iritacijama. Takođe se lakše iritira tokom polnog odnosa.
Ostali dugoročni efekti mogu da budu smanjenje seksualnog nagona i (tokom vremena) osteoporoza (gubitak koštane gustine). Srećom, postoje mnogi načini za tretman ovih simptoma, tako da promene u tvom telu, ne moraju drastično da utiču na promenu tvojih navika.
Saveti
Iako menopauzu ne možeš da sprečiš, postoje saveti koji ti mogu olakšati simptome.
- Izbegavaj kofein i alkohol
- Nemoj da pušiš
- Ne konzumiraj začinjenu (ljutu) hranu
- Konzumiraj hranu sa niskim sadržajem masti i bogatu vitaminom D i kalcijumom
- Uključi namirnice od soje u ishranu
- Svakodnevno vežbaj (uključujući i mišiće karlice pomoću Kegelovih vežbi)
- Vežbaj tehnike disanja
- Radi jogu, tai chi i meditiraj kako bi se opustila
- Ostani seksualno aktivna
- Tokom polnih odnosa koristi lubrikant
- Za pranje intimne regije koristi proizvod koji dodatno vlaži vaginu
Važno je da sa lekarom pričaš o svim pitanjima koje imaš u vezi sa menopauzom. Ukoliko osetiš neprijatnost, bol, emotivni stres koji je u vezi sa menopauzom, lekar može da ti pomogne da napraviš plan i da ti prepiše neophodne lekove ili tretman. Iako su prirodna rešenja dovoljna nekima, ukoliko imaš ozbiljne simptome trebalo bi da potražiš klinički tretman. Lekar može da ti prepiše neki vid hormonske terapije, kako bi se povećao nivo smanjenih hormona, pre svega estrogena. Rezultat je olakšanje trenutnih simptoma, kao i smanjenje rizika od nastajanja dugoročnih posledica, kao što je osteoporoza.
